Zakon o javno-privatnom partnerstvu tek što je donesen a već počinju da pristižu vesti o ovoj novoj formi u našem sistemu. U Beogradu je uveden sistem Bus-plus, elektronska naplata karata uu vlasništvu privatnog konzorcijiuma. U Novom Sadu se privode kraju pripreme za prodaju 49% vlasništva nad vodovodom zajedno sa upravljačkim pravima. Tako smo dobili zakonski legalizovano ono što je neformalno postojalo i ranije, i na neki način ozvaničili monopolsko rešenje.
Dakle, da li možete da odbijete da kupujete usluge privatne firme Busplus? Ne
Da li postoji ikakva alternativa vodovodu ili javnom prevozu? Ne.
Da li vam je iko rekao da ćete od sada morati da kupujete proizvode jedne privatne firme? Ne.
Da li je na taj način na bilo koji način unapređena konkurencija? Ne.
Tako da smo dobili sasvim očigledan primer veze neoliberalizma i države o kojoj smo pričali.
A da, kako kažu ovi što su protiv “nevažećih listića”, bilo bi “glupo” i “besmisleno” da svemu ovome ne date svoj glas na izborima. Glupo je da u toliko stvari nemate nikakvu slobodu, a da vam ostane sloboda političkog izbora.
Ništa od rasprave o privatizaciji Vodovoda
Predlog projekta javno-privatnog partnerstva "Vodovoda" povučen je sa današnje sednice Skupštine grada.
Nezvaničan razlog za to je neslaganje unutar vladajuće koalicije o ovom pitanju, a zvaničan je to što još nije obrazovana državna komisija za javno-privatna partnerstva.
Članica Gradskog veća zadužena za komunalne poslove, Gordana Pušić, kaže da su predstavnici gradskih vlasti očekivali da će komisija biti obrazovana, s obzirom da je predlog oduluke poslat pre mesec dana. "Dogovorili smo se, s obzirom na složenost problema u ovom slučaju, da bi pre nego što Skupština donese odluku, bilo uputno da pribavimo mišljenje komisije, pa da predlog projekta s mišljenjem komisije predstavimo odbornicima u Skupštini", kaže Gordana Pušić.
Gradska vlast međutim ne odustaju od javno-privatnog partnerstva. Članica Gradskog veća se nada da će se taj predlog ponovo naći na sledećoj sednici gradskog parlamenta, ali šturo obrazlaže zašto smatra da je dobar. "Pričaćemo sledeći mesec kad bude na Skupštini. Pre svega, uštedećemo godišnje četiri miliona evra kapitalnih subvencija koje smo davali Vodovodu, a taj novac ćemo ulagati u nešto drugo", kaže Gordana Pušić.
Odgovarajući na pitanje novinara Radija 021 - zašto se planira kreditno zaduživanje Grada, ako već privatni partner treba da uloži novac u ovu oblast, Gordana Pušić kaže da je to samo projekcija. "To ne mora da bude u tenderskoj dokumentaciji. To je samo predlog projekta", kaže članica Gradskog veća i dodaje bi Grad i dalje odlučivao o ceni vode, u slučaju uspostavljanja javno-privatnog partnerstva.
Opozicija protiv javno-privatnog partnerstva
Povlačenje ovakvog predloga projekta s dnevnog reda Skupštine, za šefa radikala u gradskom parlamentu, Đurađa Jakšića, najbolja je odluka vlasti na današnoj sednici.
On podseća da je od odlaska radikala s vlasti, cena kubika vode povećana sa 25 na 87 dinara i da je kao takva nekvalitetna, a najskuplja u zemlji. "Ako "Vodovod i kanalizacija" planira pozitivan poslovni rezultat na kraju 2012. godine od pet miliona evra, postavlja se pitanje - šta će nam onda strateški partner", pita se Jakšić.
To nije jasno ni funkcioneru Demokratske stranke Srbije, Branislavu Ristivojeviću koji smatra da zbog značaja ove delatnosti, Grad ne treba da proizvodnju vode prepušta privatniku.
"Tvrdim - menadžment u Vodovodu je loš, gubici u sistemu veliki, nivo naplate nije onakav kakav bi trebalo da bude, opterećen je velikim brojem nepotrebnih radnika zapošljavanih po političkim linijama i slično. Unutrašnjim resursima, ovo preduzeće može da se učini još profitabilnijim", smatra Ristivojević.
I sindikat protiv privatnog kapitala u Vodovodu
Eventualnom ulasku stranog privatnog kapitala u Vodovod ranije se usprotivio Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, koji je zatražio da se sporni predlog povuče sa dnevnog reda Skupštine.
U sindikatu smatraju da je neverovatno rešenje da će privatni partner sa 49 odsto osnivačkog kapitala preuzeti odgovornost upravljanja preduzećem, dok će Grad, vlasnik 51 odsto kapitala, svoje interese zaštititi kroz učešće u donošenju strateških odluka. Od gradskih vlasti traže da se o ovom pitanju raspiše referendum i podsećaju da je tu inicijatvu potpisima podržalo više od 30.000 Novosađana.
Bjelajac: Javno-privatno partnerstvo nije privatizacija
S druge strane, direktor Vodovoda, Branko Bjelajac tvrdi da nipošto nije reč o privatizaciji. "Javno-privatno partnerstvo zapravo je spas od privatizacije", smatra Bjelajac i dodaje da je potrebna nova tehnologija kako bi se smanjili gubici na mreži, koji su trenutno 26 odsto. (Dejan Stojičić)
Satiričnu verziju ove vesti pogledajte u novoj epizodi Teleplova ''Javno-privatni vodovod''
Pametne kartice za naivne građane
Kešale se: e-Novine
U sredu 1. februara 2012. otpočeo je sa radom novi sistem naplate usluge putnicima i upravljanja javnim gradskim prevozom pod nazivom “Bus plus”. Predizbornim aktivnostima ošamućeni mediji, lobotomično sugestivno javljaju da je vožnjom na tramvajskoj liniji nesrećnog broja 13, u, za tu priliku uglancanom vozilu, Gazda Beograda Dragan Đilas proverio funkcionisanje sistema, postupkom “overavanja” kartice koji se zbog neprijatnih asocijacija naziva “validiranje”
Odmetnuti gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, od Blic-miline Gazda, svečano, radno i pokretno, pustio je u rad novi sistem naplate prevoza i upravljanja javnog saobraćaja “Bus plus”, u društvu vlasnika i menadžera pomenutog sistema, neizvesnog Veljka Vlahovića. Tom prilikom, čovek koji je na putu (tramvaj br.13) da postane prvi čovek Demokratske stranke, istakao je kako “očekuje bolji kvalitet prevoza” i nečim izazvan prvi pomenuo “smanjenje malverzacija”.
I zbilja, o kakvim bi malverzacijama moglo biti reči u poslu prodaje personalizovanih (na ime i prezime) i nepersonalizovanih (određen broj vožnji) karata za javni prevoz, simboličnoj količini od 450.000 kupaca, po ceni plastične karte od 250 dinara, koja tvori ukupnu sumicu od preko milijun evra samo za saobraćajne legitimacije? Zar ima mesta sumnji skromna računica Veljka Vlahovića, menadžera sistema “Bus plus”, inače rođaka Aleksandra Vlahovića, uvaženog člana Demokratske stranke?
Šta bi moglo biti sporno u organizaciji prodaje karata i kontrole putnika pod nadležnošću konzorcijuma firmi koji je dobio posao na tenderu za ugradnju ovog sistema? Konzorcijum čine Društvo za marketing i usluge Apex Solution Technology d.o.o, firma Lanus d.o.o. iz Beograda i KentKart Global Electronic Limited Sikertiiz Istanbula. Uvidom u zvanične podatke Agencije za privredne registre (APR), nedvosmisleno je da je firma Apex Solution Technology doo, izBeograda, počela sa radom pre nepune tri godine, 24. marta 2009, iz čega zlobnici lakomisleno zaklučuju da je osnovana samo zbog ovog posla.
Zar iko može i pomisliti da je direktor Veljko, od DS strica Aleksandra, Vlahović (31), mlad i ambiciozan čovek, osoba koja bi mogla izneveriti naša očekivanja i, što je još važnije, naše pare? Uostalom, da je reč o kredibilnim i solventnim partnerima i poslovnim ljudima, uvek raspoloženim za nova ulaganja i poslovne rizike koji dižu adrenalin, jasno je iz dosadašnjih ulaganja u kompaniju Apex Solution Technology čiji je Vlahović džunior direktor. Turski partneri iz istanbulskog kvarta Bejoglu, uložili su važnih 50 (pedeset) evra, dok se firma Lanus doo, specijalizovana za e-dopune ali bez iskustva u projektima javnog saobraćaja, isprsila sa fantastičnih 450 evra, što čini 90% njenog osnivačkog kapitala, univerzalno profitabilnih 500 evra kojima se ostvaruju godišnji prihodi od oko sedam milijardi dinara.
Gradski oci: Antić i Đilas, bezbolno uživaju u prevoženju građana
Photo: Stock
Seks, laži i video trake
Promovišući sebe, Dragan Đilas je izašao na “teren” i okružen partijskim kamerama krenuo sa proizvoljnim ali netačnim impresijama o tome da se “Bus plus sistem koristi u Londonu i Parizu”, potom je urnebesno konstatovao da će “Beograđani moći da dobiju informaciju gde se nalaze” (konačno!), razotkrio da je “novi sistem mnogo veći rizik nego zalog za pobedu u novom mandatu”, natuknuo kako “zna da postoji skepsa”, govorio nešto o “dečijim bolestima” i o tome da smo “u nekim stvarima bolji i od Pariza i Londona”, da “svi treba da plate prevoz”, kako?, pa “najnormalnije”. Na kraju predizborne vožnje tramvajem na liniji broj 13, gradonačelnik je hedonistički dodao “Očekujem da posle bezbolnog probnog perioda svi počnemo da uživamo u prednostima ovog sistema.” Ne preostaje nam ništa drugo nego da bezbolno uživamo. Ili, možda ipak, da uživanciju prekratimo kad dođe vreme za glasanje?
Bilo je potpuno jasno i logično da banke neće odoleti ovom značajnom početnom kapitalu, i nije bilo apsolutnog ničeg čudnog u tome što su izdejstvovane svega tri zaloge u akciji “šta sve možeš sa petsto evrića”. Dva puta je založeno 100% kapitala, a jednom je Lanus doo založio svojih 90%. Razume se, zaloge su po osnovu kredita i to od Erste GCIB Finance I B.V. FRED iz Holandije, na 2,2 miliona evra, od Erste banke AD Novi Sad, simboličnih 116.176,24 evra i od iste banke dodatnih 50 miliona dinara(470.000 evra). Prva dva kredita dospevaju za dve i po godine, dok je dinarski stigao na naplatu 14. januara 2012.
Turska kompanija Kentkart usavršila je poslove sa pametnim (smart) karticama, međutim, iz podataka sa njihovog sajta jasno se vidi da se radi o regionalnom preduzeću orijentisanom na Tursku i Bliski istok, sa malo projekata u Evropi. Trenutno rade na 12 turskih i šest međunarodnih projekata i to u Skoplju (Makedonija), Amanu (Jordan), Alepu (Sirija), Dohi (Katar), Tczewu (Poljska) i Prizrenu (Kosovo).
Eventualne nedoumice kod dobronamernih građana može, možda, izazvati potpuna konfuzija u vezi sa nosiocem ovog Bus plus projekta. Direktor firme Apex Veljko Vlahović, ujedno je i menadžer Bus plus sistema koji bi, valjda, trebalo da pripada gradu Beogradu, što u ovom biznisu nije slučaj. Baš kao što će, bez ikakvog uplitanja Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), “organizacija prodaje karata i kontrole putnika biti u nadležnosti konzorcijuma firmi koji je dobio posao na tenderu”, što znači da će prodaju i kontrolu karata, za 8,53% od naplate karata, vršiti nekakva privatna družina fizičkih lica, tačnije njih šest: Veljko Vlahović, Miroslav Petrović, Ivan Bukelić, Vojislav Krstić, Aleksandar Đorđević i Zoran Milovanović. Naravno, uz nesebičnu pomoć komunalne policije, lojalne političko-poslovnom krilu Dragana Đilasa, koju plaćaju poreski obveznici i potencijalne mandatne žrtve privatnog konzorcijuma.
Onaj putnik-namernik u gradskom prevozu koji bi mogao pomisliti da se ovde radi o izvlačenju najprofitabilnijeg segmenta iz oronulog GSP, trebalo bi da se upita gde se denuo njegov patriotizam, da u ovim teškim trenucima Bitke za Kosovo traći svoje i gradonačelnikovo skupoceno vreme na efemerno zanovetanje. To što je deo šalter-sale ustupljen firmi Apex, što deo zaposlenih i na plati u GSP, radi za firmu Apex koja će im ponuditi radno mesto po zatvaranju odeljenja GSP za prodaju karata, što na tehničkom nivou škripi na sve strane i što konzorcijum u svakom trenutku može prodati svoj udeo nekom trećem i skupljem, nije razlog za strepnju. O biznisu, ali fer, brine ridžovan-riđovan Đilas.
Share
